„Ja sam ostvaren čovek uš’o u politiku, nemam avione, kamione, jahte, a i imam firmu od 1988. godine gde radimo četiri inženjera, ja, moja dva sina i supruga i dve snaje”, napisao je u poruci novinarki KRIK-a Novica Tončev, ministar bez portfelja, koga su javnost i politički protivnici često optuživali da politički uticaj koristi kako bi njegova firma „Tončev gradnja” dobijala državne poslove.

Tončev je, prvenstveno zahvaljujući poslovima „Tončev gradnje” koja je u prethodnih 16 godina samo od države dobila više od osam milijardi dinara (oko 68 miliona evra), jedan od najbogatijih ministara. Istovremeno, dok se hvali da je u politiku ušao bogat i da je skroman, te da ne troši državne resurse, Tončev je, kako je otkrio KRIK, napravio šemu zahvaljujući kojoj izbegava da plaća saobraćajne kazne. Naime, on je dva automobila „Tončev gradnje” ustupio državi, koja ih je onda dala njemu na korišćenje – ovim manevrom njegova kompanija nije platila najmanje milion dinara prekršajnih kazni.

Tončev je svoj politički uspon počeo 2008. godine kada je postao prvi čovek Surdulice, jedne od retkih opština u kojoj godinama glavnu reč nije vodila Srpska napredna stranka, već Socijalistička partija Srbije. Ujedno je Surdulica postala i bastion međusobnih sukoba ovih partija, prepucavanja i optužbi, koje su eksalirale do fizičkih sukoba u kojima je učestvovao i Tončev lično – pred izbore 2014. godine nasrnuo je na aktivistu SNS i udario ga zbog čega je osuđen na uslovnu zatvorsku kaznu.

O tome da je Tončev prilično samostalan i da ne zazire mnogo od vladajućeg SNS-a govori i način na koji je odgovarao predsedniku Srbije i najmoćnijem čoveku u zemlji Aleksandru Vučiću. Tako, kada ga je Vučić prozvao da nedovoljno ulaže u otvaranje novih radnih mesta, lider surduličkog SPS-a poručio mu je da oni otvaraju fabrike i nova radna mesta bez subvencija i kamera. U više navrata ulazio je u javni sukob sa pripadnicima SNS-a, a lokalne funkcionere ove stranke čak je optužio da su mu oštetiti dva automobila, rekavši da sumnja da su na taj način želeli da pokažu lojalnost Vučiću.

Uprkos sukobima u stranci, ali i sa vrhom SNS-a, Tončev je nastavio da napreduje u politici i jača svoj uticaj na jugu zemlje. Nekada predsednik jedne od najnerazvijenijih opština, kako je Vlada Srbije proglasila Surdulicu 2010, postao je 2020. ministar zadužen za razvoj nedovoljno razvijenih opština, na kojoj funkciji je i danas. Istovremeno je gradio imidž čoveka iz naroda i domaćina koji neguje neposredan odnos sa ljudima iz svoje zajednice i neretko posećuje čak i privatne događaje svojih sugrađana.

Za sve to vreme, Tončevljevi privatni poslovi su „cvetali” i dobijali tendere – firma „Tončev gradnja” gradila je puteve, sređivala kompleks niškog Kliničkog centra, rekonstruisala MUP-ove zgrade i hidroelektranu Đerdap. Firma je postala vlasnica kuće na Dedinju koja je vredela 1,2 miliona evra, širila poslovanje osnivanjem ogranaka i kupovala propala državna preduzeća. Postala je vlasnik jednog od najpoznatijih niških hotela „Grand”, sada „New city”, kao i nekada čuvene građevinske firme „Građevinar” koju je kupila iz stečaja, po pet puta nižoj ceni od procenjene vrednosti.

Tončev nije bio imun ni na ofšor poslovanje, koje se najčešće koriste za skrivanje vlasništva nad firmama i imovinom i izbegavanje plaćanja poreza u matičnoj zemlji. On je, kako je ranije otkrio KRIK, 2010. tajno osnovao ofšor firmu na Britanskim Devičanskim Ostrvima koju nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije. Rekao je da firma nikada nije radila.

Kao što je to čest slučaj u srpskoj politici, Tončev je širio svoj uticaj i u fudbalu. On se ogledao najpre u usponu lokalnog Fudbalskog kluba „Radnik” na čijem je čelu bio i koji je 2015. godine ušao u Super ligu. Osim što njegova firma sponzoriše klub, Tončev se trudio da „Radniku” pripomogne i parama svih Surduličana. Tako je, dok je bio predsednik lokalnog parlamenta, iz opštinskog budžeta klubu isplaćeno više od 130 miliona dinara, utvrdila je Agencija za sprečavanje korupcije. „Radnik” je tada vodio njegov sin, pa je Agencija utvrdila da je Tončev u sukobu interesa i kaznila ga – javnim objavljivanjem da je prekršio zakon.

Pošto je sinu prepustio rukovođenje „Radnikom“, Tončev je prešao u Fudbalski savez Srbije (FSS) gde je, između ostalog, bio i potpredsednik. Ni to, međutim, nije prošlo bez afera – obojica su bili suspendovani pošto su, nezadovoljni suđenjem, tokom poluvremena utakmice između „Radnika” i „TSC”-a krajem 2021. godine upali u sudijsku svlačionicu i vršili pritisak na sudije.

Pažnju javnosti skrenuo je na sebe i zvaničnom biografijom u njoj je pisalo „Novica dr Tončev”, te da je „doktor građevine”. Kad je otkriveno da nikada nije doktorirao, objašnjavao je da „dr” piše jer je doktorand na Građevinskom fakultetu u Nišu.

Njegov rođeni brat je Ivica Tončev, kontroverzni funkcioner SPS-a i ranije jedan od najbližih saradnika ministra i predsednika SPS-a Ivice Dačića. Ivica Tončev bio je Dačićev savetnik za evropske integracije i nacionalnu bezbednost, a potom i državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova koje Dačić vodi. Poznat je po svojim vezama sa kriminalcima. Pre nego što je postao funkcioner, radio je kao direktor firmi crnogorskog mafijaškog bosa Branislava Šaranovića, koji je ubijen 2009. Bio je u kontaktu i sa Rodoljubom Radulovićem, sada osuđenim za međunarodni šverc kokaina, sa kojim je u kontaktu bio i Dačić. KRIK je ranije objavio snimke sastanaka Tončeva i Radulovića. Tončev je tada tvrdio da je već godinama u lošim odnosima sa bratom i da nisu u kontaktu.

Prema sopstvenim rečima, Tončev ministarsku platu daje u humanitarne svrhe.

Iako je intervju sa njim već bio dogovoren, Tončev se nije pojavio u svom kabinetu jer je, kako su novinarkama KRIK-a rekle njegove saradnice, hitno morao da otputuje. Novinarkama je ostavio dokumentaciju koja se tiče nekih njegovih poslova i imovine, ali od njega nismo uspeli da dobijemo nikakve komentare niti odgovore na konkretna pitanja.