Siniša Mali, jedan od najbližih saradnika predsednika Srbije Aleksandra Vučića, učestvovao je u više koruptivnih poslova i bio sumnjičen čak i za pranje novca, ali zbog toga nikada nije odgovarao. Štaviše, tokom godina je napredovao i od mesta savetnika prvog potpredsednika Vlade, preko gradonačelnika Beograda, 2018. došao do pozicije ministra finansija. Tako je postao nadležan za rad institucije koja se bavi sprečavanjem pranja novca – a koja je ranije otkrila sumnjive novčane transakcije povezane upravo sa njim.

KRIK je više puta otkrio bogatstvo koje Mali nije mogao da priušti od svoje zvanične plate.

Još 2015. godine KRIK je otkrio da je Mali preko kompanija sa Britanskih Devičanskih Ostrva tajno kupio 23 luksuzna stana u bugarskom letovalištu Sveti Nikola, a jedan uknjižio na sebe. Mali je u to vreme bio ekonomski i finansijski savetnik tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, zadužen za pregovore s Ujedinjenim Arapskim Emiratima oko ulaganja u takozvane kapitalne projekte – privatizaciju nacionalne avio-kompanije i „Beograd na vodi“. Stanovi su vredeli oko pet miliona evra, a Mali nikada nije objasnio poreklo novca kojim je kupio ove nekretnine. Većinu apartmana kupio je od firme u vlasništvu Srđana Dabića, bivšeg direktora srpskog ogranka ruske naftne kompanije „Lukoil“ koja je privatizovala pumpe „Beopetrol“ 2003. godine – kada je Mali bio direktor centra za tendere u Agenciji za privatizaciju. Zanimljivo je i da se Mali, nakon što je napustio Agenciju, zaposlio upravo u „Beopetrolu“.

Dok je radio u ovoj agenciji, kako je takođe otkrio KRIK, Mali je pomogao ocu da privatizuje kompaniju „Bratstvo“, a ova prodaja je poništena pošto je utvrđeno da je njegov otac imao podatke koji nisu bili poznati drugim učesnicima, koje je mogao da mu otkrije samo sin. KRIK je otkrio i da je porodica Mali nezakonito prisvojila 10 hektara državne zemlje kod Vršca i da zbog toga nikada protiv njih nije vođena istraga. U 2018. Privredni sud u Pančevu odlučio je da se zemljište vrati državi.

I nakon ovog, Mali je nastavio da učestvuje u više sumnjivih finansijskih poslova i transakcija.

Mali i članovi njegove porodice kontrolisali su najmanje 45 računa u različitim bankama. Njegova bivša supruga ispričala je za KRIK da ju je Mali naterao da 95.000 evra nepoznatog porekla lažno prijavi Agenciji za sprečavanje korupcije kao nasledstvo od oca iako je to bio novac u kešu za koji on nije znala odakle potiče. Čak su i vikend putovanja Malog prevazilazila njegova zvanična primanja – KRIK je otkrio da ga je jedan vikend u Rimu sa porodicom koštao najmanje 7.000 evra – što je u to vreme bilo sedam puta više od njegove zvanične plate.

Bivša supruga otkrila je i da je Mali organizovao bespravno rušenje privatnih objekata u Savamali u aprilu 2016. kada su, u izbornoj noći, maskirani muškarci sa bagerima srušili privatne objekte u Hercegovačkoj ulici, pritvarali slučajne prolaznike i zastrašivali ih da ne svedoče o tome šta su videli. Ni tužilaštvo ni policija nisu ispitali njene tvrdnje i slučaj je do danas nerešen.

Sukob bivših supružnika otkrio je i da je Mali platio oko 230 hiljada evra za školarine za njihovo troje dece u elitnoj školi u Beogradu – ovaj iznos je u pojedinim godinama čak pet puta premašivao njegovu platu kao gradonačelnika. Mali je rekao da školarine finansiraju njegovi bliski prijatelji iz inostranstva, ali je KRIK utvrdio da to nije istina. Deo školarina plaćao je lično Mali, skrivajući se iza ofšor kompanije, deo je uplatila ofšor kompanija čiji je vlasnik novinarima rekao da je bio posrednik u transakciji i da ne zna ko je zaista dao novac. Treći deo uplatila je međunarodna grupacija sa sedištem u Moskvi, a čija filijala u Srbiji je sarađivala sa sestrom firmom „Milenijum tima“ – kompanije čije je koruptivne veze sa Malim ranije otkrio KRIK.

KRIK je 2019. otkrio da je Sinišin rođeni brat Predrag Mali vozio „audi“ u vlasništvu ove firme, koja dobija važne državne poslove i bespovratnu pomoć iz budžeta. Sem automobila, vlasnici „Milenijum tima“ su na korišćenje ustupili i stan u kojem je stanovala devojka Predraga Malog. Nekoliko stručnjaka reklo je tada za KRIK da je ovo klasičan primer korupcije.

Čak je i doktorat koji je Mali odbranio na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu problematičan. Beogradski univerzitet dva puta je doneo odluku da je doktorat plagijat, ali su obe odluke poništene na sudu iz proceduralnih razloga – što je Mali u javnosti pokušavao da predstavi kao dokaz da se ne radi o plagijatu. U vreme dok se odlučivalo o tome da li je plagirao doktorat, on je bio na funkciji ministra finansija i navodno upisao doktorske studije na univerzitetu u Košicama u Slovačkoj gde je, kako se tvrdi u njegovoj zvaničnoj biografiji, doktorirao 2023. godine.

Mali je, pre nego što je prešao u redove naprednjaka, bio kadar Demokratske stranke koja ga je i postavila u Agenciji za privatizaciju da kao mladi talenat nadgleda proces privatizacije.

Siniša Mali nije odgovorio na zahtev za intervju novinara KRIK-a niti je odgovorio na detaljna pitanja koja smo mu poslali preko ministarstva.