Dejan Ristić, koji sebe opisuje kao istoričara i jednog od vodećih stručnjaka u oblasti integralne zaštite i upravljanja kulturnim nasleđem, postao je ministar informisanja i telekomunikacija u maju 2024.

U to vreme u javnosti je bio poznat po svojoj knjizi „Zablude srpske istorije” koju je objavio 2020. godine, a u kojoj je, kako je utvrđeno, ukrao tuđi tekst. Naime, Ristić je od reči do reči prepisao neke od tekstova sa portala „Fake news tragač“ i predstavio ih kao svoje. Autorka ovih tekstova, novinarka Danka Mihajlović, rekla je tada da je „jezivo čitati svoj tekst pod tuđim imenom“. Ristić se o tome nije oglasio.

Ovo nije bila jedina afera. Deo javnosti optuživao ga je da je veličao ideologiju fašističkog ideologa Dimitrija Ljotića nakon što je 2021. učestvovao u organizaciji događaja u Narodnom pozorištu povodom Dana pobede 9. maja na kom su izvođene pesme za koje se smatra da su praktično himne ove ideologije. Ristić je tada tvrdio na nije reč o Ljotićevim pesmama, već o delima pesnika Momčila Nastasijevića, međutim, ovih stihova nema u sabranim delima ovog pesnika.

Novinarska udruženja tražila su u avgustu 2024. Ristićevu ostavku zbog brutalne kampanje prorežimskih tabloida protiv novinarke Tamare Skrozze. Tabloidi su je lažno optuživali da je pozivala na ubistvo predsednika Srbije, a Ristićevo ministarstvo od kog se očekivalo da osudi ove napade, praktično se stavilo na njihovu stranu. Ristić je pokušao da se opravda navodeći da Skrozzu poznaje i da „ona nije neko ko promoviše nasilje“, iako je u saopštenju njegovog ministarstva bilo navedeno da upravo Skrozza širi govor mržnje.

Pre ministarske funkcije Ristić je bio direktor Muzeja žrtava genocida. Početkom 2012. godine, nekoliko meseci pre nego što je SNS došao na vlast, Ristić je imenovan za v.d. direktora Narodne biblioteke Srbije. Sedam godina kasnije, kad se javio na konkurs za ovu poziciju, njegova prijava je odbijena uz obrazloženje da nema dovoljno iskustva.

Ristić na svoje ime poseduje samo polovinu stana u Beogradu.

U kratkom telefonskom razgovoru sa novinarkom KRIK-a Ristić je istakao da svi podaci o imovini i prihodima funkcionera treba da budu dostupni javnosti, te da je on sve revnosno prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije.

„Žao mi je što Agencija smatra da imovinske karte ne treba da budu u celosti javne jer onda se gubi smisao toga, zašto podnosimo te imovinske karte ukoliko se ne izvrši provera onoga što smo napisali.“

Naveo je i da je ponosan što je njegova imovinska karta „apsolutno identična imovinskoj karti pre stupanja na dužnost ministra.“

Ristić je rekao da će da odgovori na sva pitanja KRIK-a, ali nakon što su mu ona poslata, odgovore nije dostavio.