Ivica Dačić jedan je od najkontroverznijih ministara. Nekoliko puta bio je u središtu velikih afera i otkriveni su njegovi kontakti sa osobama iz kriminalnog miljea, ali ništa od toga nije značajno zaljuljalo njegove političke pozicije.

Jedna od prvih bila je afera „kofer“ u kojoj se 2006. njegovom saradniku sudilo za davanje mita, a Dačić bio svedok. Potom je KRIK 2015. otkrio njegove kontakte sa Rodoljubom Radulovićem, jednim od saradnika šefa narko-kartela Darka Šarića – KRIK je objavio snimke i druge dokaze koji ukazuju na to da su bili bliski i to u trenutku dok je protiv Radulovića srpska policija vodila istragu, a Dačić bio ministar policije. Dačić je tada tvrdio da je to bilo samo prijateljsko druženje. U vezu sa narko-kartelom dovođen je i bivši Dačićev šef kabineta Branko Lazarević, koji je bio optužen da je Šarićevim saradnicima odavao poverljive policijske informacije, ali je na kraju pravosnažno oslobođen optužbi.

Dačić je 2016. snimljen u društvu još jednog kriminalca – Milete Miljanića, vođe kriminalne grupe „Amerika“ koja se bavi međunarodnim švercom kokaina. Susret se desio kada je Dačić obilazio izgorelu srpsku crkvu u Njujorku, a kako je objasnio – nije znao ko je Miljanić.

Osim direktnih kontakata sa ljudima iz podzemlja, Dačić je u više navrata za državnog sekretara ministarstva koje vodi postavljao svog dugogodišnjeg saradnika Ivicu Tončeva, koji je takođe u javnosti poznat po vezama s kriminalcima, o čemu je ranije pisao KRIK.

Većina ovih afera desila se u vreme dok je Dačić bio u vlasti sa Srpskom naprednom strankom (SNS) čija saradnja traje od 2012. godine i dolaska SNS-a na vlast. One naizgled nisu poljuljale ovo partnerstvo, štaviše Aleksandar Vučić postavio je Dačića 2022. za šefa Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti.

Zanat političara Dačić je učio, nakon što je diplomirao na Fakultetu političkih nauka, u partiji Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije. Gradio je put od predsednika Mladih socijalista Beograda, preko portparola SPS-a, do koministra za informisanje u prelaznoj vladi posle Petooktobarskih promena 2000. Nakon smrti Miloševića 2006. preuzeo je vođstvo nad SPS-om.

Politička rehabilitacija SPS-a i Dačića počela je ubrzo nakon ubistva demokratskog premijera Zorana Đinđića. SPS je prvo dao podršku vladi DSS-a, a 2008. okrenuo se DS-u i Borisu Tadiću i postao po prvi put ministar, i to policije. Političko pomirenje trajalo je do izbora u maju 2012. godine kada je od SPS-a zavisilo ko će formirati vladu – DS ili SNS. „Možda se ne zna ko će biti predsednik, ali se zna ko će biti premijer”, izjavio je tada Dačić. Izborom Tomislava Nikolića za predsednika Srbije, Dačić je počeo saradnju sa SNS-om.

Sada je političar koji ima najviše ministarskog staža – četiri godine u vladi sa Demokratskom strankom – od 2008. do 2012. i 11 godina u vlasti naprednjaka.

Bez obzira na visinu funkcije, ne libi se neformalnog ponašanja, čak i u najvišim diplomatskim prilikama. Često peva, ali i pravi poteze koji su u javnosti ocenjeni kao nediplomatski – tako je u Ujedinjenim nacijama 2017. godine prišao američkom predsedniku Donaldu Trampu. „Nisam ja njemu prišao nenajavljeno… On je mene pozvao”, objašnjavao je kasnije Dačić.

U javnosti se hvalio i time da je bio najbolji student Fakulteta političkih nauka. „Žao mi je što nisam nastavio naučnu karijeru, jer sam bio jedan od četvorice studenata u istoriji Fakulteta političkih nauka koji je studije završio sa desetkom”, izjavio je svojevremeno.

Dačić nije odgovorio na zahtev novinara KRIK-a za intervju niti odgovorio na pitanja.