Baza imovine političara   Više o projektu    |    DONIRAJ KRIK!   Idi nazad na KRIK.RS call_made 
   
update Profil ažuriran
01.03.2018.
  Vojislav Šešelj 
  Izborna lista: Dr VOJISLAV ŠEŠELJ – SRPSKA RADIKALNA STRANKA 
  Datum rođenja: 11.10.1954.
Mesto rođenja: Sarajevo
Stranačka pripadnost: Srpska radikalna stranka
  Vojislav Šešelj je tokom predizborne kampanje za predsedničke izbore 2016. izjavio da će, ako postane predsednik, pomilovati Zvezdana Jovanovića koji je snajperom ubio premijera Srbije Zorana Đinđića. Za predsednika Srbije prvi put se kandidovao na prvim višestrananačkim izborima 1990. godine, a naredne godine je osnovao Srpsku radikalnu stranku (SRS). Političku karijeru zasnovao ja na ekstremnim nacionalističkim izjavama, a poznat je i po incidentnom ponašanju. Oružje je unosio u skupštinu, a jednom prilikom pištolj je potegao na demonstrante koji su mu poručili „da opere krvave ruke“ i gađali ga sapunom. Više puta je palio zastave - Hrvatske, Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije i NATO-a. Šešelj je ušao u koaliciju sa strankom predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića 1998. kada je postao potpredsednik vlade Mirka Marjanovića. Njegovi najbliži saradnici Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić bili su postavljani za potpredsednika Vlade i ministra za informisanje. O njegovim kontaktima sa vođom ozloglašenog zemunskog klana Dušanom Spasojevićem govorili su zaštićeni svedoci na suđenju ovoj grupi. Od 2003. do 2014. Šešelj je boravio u pritvoru u Hagu, gde mu se sudilo pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Nepravosnažno je oslobođen optužbi, a izricanje pravosnažne presude zakazano je za 11.april. Haški istražitelji otkrili su Šešeljeve račune koje je imao, između ostalog, u Njujorku i u Australiji. U to vreme, Nikolić i Vučić poveli su otcepljenje od Srpske radikalne stranke i 2008. godine osnovali Srpsku naprednu stranku. Nakon puštanja iz pritvora i dolaska u Srbiju novembra 2014. godine očekivalo se da Šešelj bude najveća opozicija SNS-u, ali je on više puta izjavio da bi sarađivao sa ovom strankom ukoliko bi promenila svoju politiku o Evropskoj uniji. Dva najstarija Šešeljeva sina, Nikola i Aleksandar, su funkcioneri Srpske radikalne stranke i članovi veća u gradskim opštinama Zemun i Novi Beograd. Udruženje "Komitet za odbranu Vojislava Šešelja" koje je osnovano sa ciljem „prikupljanja dokaza radi obaranja optužnice“ po kojoj se Šešelju sudilo u Hagu i prikupljanja finansijske pomoći za njegovu odbranu u 2016. godini prihodovalo je oko 33 hiljade evra, što je tri i po puta više nego 2015. Imovina porodice vodi se na Šešeljevu suprugu Jadranku i pokojnu majku Danicu.
 
 
  Prihodi iz budžeta 
  Organizacija  Trajanje  Funkcija  Mesečni prihodi 
done Narodna skupština Republike Srbije  2016- Narodni poslanik  104.000 RSD 
done Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje  2012- Penzija  43.000 RSD 
      UKUPNO 147.000 RSD 
 
 
  Imovina   Nekretnine 
  Tip  Lokacija  Vlasnik  Kvadratura  Vrednost 
done Kuća  Batajnica, Beograd  Majka Danica Šešelj  339 m2  270.000 € 
  Vojislav Šešelj stanuje u porodičnoj kući u Batajnici. Vlasništvo kuće vodi se na Šešeljevu majku koja je preminula pre deset godina. Kuća ima dva sprata, potkrovlje, dve garaže i bazen. Danica Šešelj je u julu 1989. kupila levu polovinu kuće, kao i deo dvorišta. Deset godina kasnije Gradska opština Zemun odobrila joj je da kuću nadogradi, a ona je potom, u septembru 1999. godine, kupila i drugu polovinu kuće za današnjih 25.000 evra.
done Garaža  Batajnica, Beograd  Majka Danica Šešelj  56 m2   / 
  Dve garaže od po 28 kvadrata nalaze se u podzemnom nivou Šešeljeve kuće u Batajnici. Vrednost garaža uračunata je u vrednost kuće.
done Bazen  Batajnica, Beograd  Majka Danica Šešelj  124 m2   / 
 NELEGALIZOVANO   Prostrani bazen nalazi se u dvorištu iza porodične kuće u Batajnici. Polovina bazena upisana je u katastar, a druga nije. Izgrađen je bez dozvole za gradnju, prema podacima Geodetskog zavoda. Vrednost bazena uračunata je u vrednost kuće.
done Kuća  Batajnica, Beograd  Supruga Jadranka Šešelj  94 m2  90.000 € 
  Nedaleko od porodične kuće, Šešeljeva supruga kupila je kuću u junu 1996. godine. Kuću je platila tadašnjih 330.000 dinara, što odgovara današnjoj ceni od 50.000 evra.
done Kuća  Batajnica, Beograd  Supruga Jadranka Šešelj  79 m2   / 
  Šešeljeva supruga vlasnica je i jedne manje kuće koja se nalazi u istom dvorištu u kojem i prethodna. Kuće su zajedno kupljene 1996. godine. Vrednost ove kuće uračunata je u vrednost iznad.
UKUPNO     568 m2   360.000

  Imovina   Pokretnosti 
  Tip  Marka  Vlasnik  Vrednost 
done Automobil  Škoda  Jadranka Šešelj   / 
    Supruga Vojislava Šešelja vlasnica je „škode“. Ovim kolima njen sin Aleksandar Šešelj, član veća gradske Opštine Zemun, počinio je nekoliko saobraćajnih prekršaja.

 
 
  Ušteđevina 
  Vlasnik  Banka  Iznos 
  Vojislav Šešelj  Nacionalna štedionica  20.422 EUR 
    Detaljni podaci o Šešeljevoj ušteđevini sadržani su u dokumentima iz suda u Hagu. Navodi se da je Šešelj 2010. godine na računu u Nacionalnoj štedionici imao 25.000 američkih dolara (20.422 evra). Nakon bankrota, ovu banku preuzela je EFG Eurobanka koja se obavezala da Šešelju isplaćuje oko 500 evra mesečno do iznosa od 17.000 evra.
  Vojislav Šešelj  Komercijalna banka Beograd  33.854 EUR 
    U haškim dokumentima piše da je Šešelj 42.000 kanadskih dolara (33.854 evra) koje je imao u Kanadskoj banci 2005. ili 2006. godine prebacio u Komercijalnu banku u Beogradu. Navodi se da je novac potrošen – 10.000 evra prebačeno na pritvorsku jedinicu ovog suda.
  Vojislav Šešelj  Westpac Bank of Sydney, Australija  98.140 EUR 
    Sredstva u australijskim dolarima 2007. godine zamrzle su vlasti ove države. Podaci su iz dokumenta Haškog tribunala iz 2010. godine.
  Vojislav Šešelj  YAS banka u Beogradu  12.265 EUR 
    U dokumentu iz Haga piše da je 15.000 američkih dolara iz Kalifornijske banke prebačeno u YAS banku u Beogradu pre početka suđenja.
  Vojislav Šešelj  City Bank, Njujork, SAD  57.238 EUR 
    Na računu u ovoj banci Šešelj je, prema podacima iz dokumenata Haškog suda iz 2010. godine, imao 70.000 američkih dolara. Ova sredstva Sjedinjene Američke Države zamrzle su zbog suđenja u Hagu.
  Vojislav i Jadranka Šešelj  Komercijalna banka, Beograd  7.652 EUR 
    Novac na ovom računu bio je u evrima, američkim i kanadskim dolarima. Podaci o ušteđevini su iz dokumenata Haškog suda iz 2010. godine.
  Jadranka Šešelj  Komercijalna Banka  10.000 EUR 
    Podaci o ušteđevini su iz 2010. godine iz dokumenata suda u Hagu.

 
 
  Kompanije 
  Naziv  Lice  Uloga  Kapital  Prihodi u 2016. 
doneVelika Srbija   Vojislav Šešelj   Suvlasnik  1.100 € 8.130 € 
   Kompaniju su 2000. godine osnovali istaknuti članovi Srpske radikalne stranke: Vojislav Šešelj, Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, Maja Gojković, Nikola Poplašen, Dragan Todorović, Stevo Dragišić i Gordana Pop Lazić. Prilikom osnivanja Šešelj je u kapital firme uplatio oko pet hiljada dolara. Kompanija „Velika Srbija“ je i dalje aktivna i bavi se izdavanjem istoimenog časopisa u kojem se promoviše Srpska radikalna stranka. Šešelj je većinski vlasnik sa 56 odsto udela.
doneFondacija „Marko Nikolić“   Vojislav i Aleksandar Šešelj  Predsednik upravnog odbora, član upravnog odbora   /  / 
   Fondacija je osnovana u februaru 2016. godine na adresi sedišta Srpske radikalne stranke u Zemunu. Kako piše u statutu, Radmila i Đorđe Nikolić su svoju imovinu donirali fondaciji koja nosi ime njihovog preminulog sina, s idejom da se sredstva koriste za štampanje „vrednih naučnih, književnih i filozofskih dela“. O tome koja dela će se štampati odlučuje dvotrećinska većina upravnog odbora koji ima 15 članova i u kome su, između ostalih, Šešelj, njegov sin i narodni poslanik SRS-a Nemanja Šarović. Narodna poslanica SRS-a Vjerica Radeta je zastupnik udruženja. Nema dostupnih podataka o tome koja su dela štampana.
doneUdruženje građana Komitet za odbranu Vojislava Šešelja   Nikola Šešelj   Zastupnik   / 33.100 € 
   Najstariji Šešeljev sin je u avgustu 2013. godine postao zastupnik ovog udruženja koje je osnovano u martu 2003. godine, nakon predaje Vojislava Šešelja Haškom tribunalu. Osnivači su članovi SRS-a, a cilj udruženja je „prikupljanje dokaza radi obaranja optužnice“ po kojoj se Šešelju sudilo u Hagu i prikupljanje finansijske pomoći za Šešeljevu odbranu. Na sednici upravnog odbora udruženja iz oktobra 2008. godine, nekoliko dana posle osnivanja Srpske napredne stranke, doneto je rešenje da se Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, Veroljub Arsić, Maja Gojković i Zlata Radovanović isključe iz udruženja zato što su „nastupali suprotno ciljevima i interesima udruženja“.
donePrivate club Mali Princ   Nikola Šešelj   Osnivač   /  / 
   Sin Nikola Šešelj je u januaru 2017. godine otvorio kafić u Batajnici u lokalu gde je ranije bila istoimena kafana. Nikola je član veća opštine Novi Beograd, a na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije u njegovom imovinskom kartonu ne postoji podatak da je vlasnik ovog kafića. U maju 2017. Nikola Šešelj je prekinuo obavljanje delatnosti, a radnja je u APR-u i dalje aktivna.

 
 
  Postupci 
  Vrsta postupka  Organ  Datum pokretanja 
  Krivični postupak   Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu  1.1.2013 
    Predmet: Zločini protiv čovečnosti
    U februaru 2003. godine Vojislav Šešelj se predao vlastima i pristao na izručenje u Hag, mesec dana nakon što ga je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu optužio za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona ili običaja ratovanja od 1991. do 1993. godine. U optužnici se navodi da je Šešelj učestvovao u poduhvatu čija je svrha bila da se većina Hrvata, Muslimana i drugih civila nesrpske nacionalnosti silom ukloni iz delova Hrvatske, Bosne i Hercegovine, kao i pokrajine Vojvodine u Republici Srbiji. Iako se Šešelj predao čim je optužnica podignuta, suđenje je počelo tek 2006. godine. Tokom postupka on nije imao advokata i samostalno se branio. Šešelju su zbog nepoštovanja suda izrečene tri presude kojima je ukupno osuđen na četiri godine i devet meseci zatvora. Izricanje presude bilo je zakazano za 2013, ali je sud uvažio Šešeljev predlog za izuzeće jednog sudije, pa je novom članu sudskog veća trebalo vremena da se uputi u slučaj. Šešelj je zbog zdravstvenih razloga pušten na slobodu novembra 2014, kada se vratio u Srbiju. U martu 2016, oslobođen je optužbi po svim tačkama optužnice, jer tužilaštvo nije dokazalo da postoji uzročno-posledična veza između njegovih govora i počinjenih zločina. Nakon što je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju zvanično ugašen u decembru 2017., konačnu presudu po žalbi tužilaštva doneće njegov pravni naslednik Mehanizam za međunarodne krivične sudove u aprilu 2018. godine.
  Krivični postupak   Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal  8.5.2003 
    Predmet: Zemunski klan
    Tokom akcije „Sablja“ nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, policija je podnela krivičnu prijavu protiv Šešelja. On je i saslušan u avgustu 2003. dok je bio u Hagu zbog poznanstava i veza sa najjačom i najozloglašenijom kriminalnom grupom u Srbiji koja je odgovorna za ubistvo premijera – zemunskim klanom. O njegovim vezama sa „Zemuncima“ govorili su članovi ove kriminalne organizacije koji su postali svedoci saradnici – Zoran Vukojević Vuk i Ljubiša Buha Čume. Vukojević je na sudu rekao da je „Šešelj tražio da ubiju Đinđića“, da je često posećivao šefa klana Dušana Spasojevića u sedištu grupe u Šilerovoj, kao i da je od Spasojevića dobio džip i novac za izbornu kampanju. Buha je ispričao da su Šešelj i Spasojević dolazili kod njega u lokal u Surčin, te da je i on Šešelju davao novac. „Dušan Spasojević je kontaktirao sa Šešeljem još dok je Šešelj bio na vlasti. Tada je Šešelj držao lokalnu vlast u Zemunu i njegov čuvar Pana i Spasojević su dovodili kod mene Šešelja“, ispričao je Buha. Šešelj je na saslušanju rekao da je istraga zasnovana na „potpunim izmišljotinama“, kao i da nikada nije bio član nijedne zločinačke organizacije. Potvrdio je poznanstva sa Spasojevićem, ali je negirao da je od njega dobio džip i 30.000 evra za finansiranje kampanje za predsedničke izbore. Ispričao je i da je odlazio kod Buhe u lokal, te da su igrali šah u novac. Optužnica protiv Šešelja u ovom slučaju nije podignuta.
  Prekršajni postupak   Komunalna policija  10.11.2011 
    Predmet: Komunalni prekršaj
    Komunalna policija u Šapcu je od 2011. do 2013. godine podnela deset prekršajnih prijava protiv Šešlja kao odgovornog lica Srpske radikalne stranke jer su plakati te stranke lepljeni na nedozvoljena mesta – trafo stanice. Neki od ovih predmeta su zastareli, u nekim je postupak obustavljen ili je Šešelj oslobađen krivice jer se nalazio van zemlje – u to vreme bio je u Hagu gde mu se sudilo za zločine protiv čovečnosti.
  Krivični postupak   Osnovno javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici  18.5.2011 
    Predmet: Nanošenje teških telesnih povreda, zlostavljanje i mučenje
    Policajci iz Sremske Mitrovice su u oktobru 2010. godine pretukli Šešeljevog sina Nikolu. Oni su provalili vrata kafane „Bela vita“ oko pola tri iza ponoći i zatekli dvadesetak osoba koje su igrale poker. Policajci su izveli iz kafane Nikolu Šešelja i još jednu osobu i tukli ih po glavi i telu. Protiv petorice policajaca koji su učestvovali u prebijanju pokrenut je disciplinski postupak i podneta krivična prijava. Optužena su dva policajca, ali su oni uplatili novac u humanitarne svrhe, pa je postupak okončan u novembru 2013.
  Prekršajni postupak   Ministarstvo unutrašnjih poslova  1.9.2014 
    Predmet: Saobraćajni prekršaj
    Šešeljev sin Aleksandar je u junu 2014. godine vozio majčinu „škodu oktaviju“ sa probnom vozačkom dozvolom. Budući da sa takvom dozvolom nije smeo da upravlja automobilom posle 11 sati uveče, protiv njega je pokrenut prekršajni postupak. Postupak je zastario.
  Prekršajni postupak   Ministarstvo unutrašnjih poslova  27.11.2014 
    Predmet: Saobraćajni prekršaj
    Aleksandar Šešelj nastavio je da vozi noću majčinu „škodu“ s probnom dozvolom. Policija ga je u septembru 2014, oko dva sata iza ponoći, zaustavila na novosadskom putu i protiv njega pokrenula prekršajni postupak. U aprilu naredne godine osuđen je i kažnjen novčanom kaznom od 6.000 dinara koju je platio.
  Prekršajni postupak   Ministarstvo unutrašnjih poslova  20.4.2015 
    Predmet: Saobraćajni prekršaj
    Aleksandar Šešelj je u aprilu 2015. godine ponovo vozio majčin auto, kada je policija, u blizini Pupinovog mosta u Zemunu, radarom utvrdila da se kreće skoro duplo većom brzinom od dozvoljenih 40 kilometara na čas. Prekršajni sud mu je u decembru 2015. godine izrekao novčanu kaznu od 13.000 dinara koju je platio.
  Prekršajni postupak   Ministarstvo unutrašnjih poslova  2.8.2016 
    Predmet: Saobraćajni prekršaj
    Šešeljev sin Nikola je u julu 2016. godine, negde oko dva sata iza ponoći zaustavljen dok je vozio „škodu“ Srpske radikalne stranke kroz Batajnicu. Policija je posumnjala da je Šešeljev sin vozio pod dejstvom alkohola, ali je on odbio alko-test. Nikola nije hteo ni da potpiše policijski zapisnik. Policija je protiv njega pokrenula prekršajni postupak koji je još u toku. U decembru 2017. doneta je presuda kojom je Nikola Šešelj osuđen na novčanu kaznu od 10.000 dinara, ali ona još nije pravosnažna.

 
 
error_outline  Vrati se na 
 bazu imovine političara call_received
 
 Osobe koje se 
 pominju u profilu 
person Dušan Spasojević i zemunski klan 
Spasojević je bio šef kriminalne grupe koja je brojala desetine članova i bavila se ubistvima, otmicama, trgovinom drogom, ali je izvršila i atentat na premijera Srbije Zorana Đinđića. Ovaj šef mafije bio je blizak Vojislavu Šešelju. Članovi klana koji su svedočili na suđenju ovoj kriminalnoj organizaciji su ispričali da su Šešelj i Spasojević išli jedan drugom u kućne posete, ali i da mu je Spasojević poklonio džip i davao novac za izbornu kampanju. Šešelj je potvrdio da je poznavao Spasojevića i Milorada Lukovića Legiju, osuđenog za ubistvo Đinđića, ali negirao da je od kriminalaca dobio džip i 30.000 evra. Ispričao je da su mesec dana pre atentata na Đinđića, Spasojević i Legija došli kod njega i tražili mu da ne ide u Hag. „Nudili mi da stignu po mene oklopna kola, neko oklopno vozilo iz Kule, da me štite Crvene beretke i da će mi oni obezbediti dobar smeštaj, sigurnu egzistenciju“, ispričao je Šešelj. Prema tvrdnjama svedoka saradnika, njegovi kontakti sa Spasojevićem išli su i preko novinara Gradiše Katića, danas urednika tabloida „Afera“ koji je u vreme kada je zemunski klan bio na vrhuncu moći vodio list „Identitet“. Šešelj je ispričao da je Katića viđao samo povodom intervjua koje mu je davao. 
person Ljubiša Buha Čume  
bio je prvi čovek surčinskog klana koji je, uz zemunski, bio jedna od najorganizovanijih kriminalnih grupa. Buha je postao svedok saradnik 2003. godine u postupku za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Na suđenju je, između ostalog, svedočio o vezama Šešelja sa članovima zemunskog klana. Ispričao je da su vođa zemunskog klana Dušan Spasojević i Šešeljev telohranitelj Petar Panić Pana „dovodili Šešelja“ kod njega u lokal u Surčin. „Mislim da je to bilo 1997. ili 1998. godine kada sam dao Šešelju za stranku deset hiljada maraka. U to vreme ga je napao Vuk Drašković da je Hrvat, pa je Šešelj išao u rodno mesto da snimi materijal odakle mu je poreklo. Pošto su bili loši putevi, ja sam mu dao svoj džip da se posluži“, ispričao je Buha. Šešelj je na saslušanju negirao da je koristio Buhin automobil i da je od njega dobio novac, ali je potvrdio da ga je poznavao. „Šetali smo kroz centar Surčina i on nas je pozvao u onaj svoj objekat. Tamo smo na stolu videli šahovsku tablu, on je s nekim pre toga igrao šah i nekako se stvorila ideja da odigramo nas dvojica nekoliko partija šaha“, ispričao je Šešelj i objasnio da su šah igrali u novac i da mu je Buha platio 200 maraka. 
person Petar Panić Pana  
bivši je dugogodišnji telohranitelj Vojislava Šešelja, koji je takođe bio blizak šefovima zemunskog klana. Paniću se sudilo za nekoliko krivičnih dela, a protiv njega je bilo podneto 13 krivičnih prijava. Kada je Panić 1997. optužen jer je sugrađanina pretukao i pištoljem ga udario u glavu zbog svađe oko izgradnje kioska, na suđenju su u Panićevu korist svedočili članovi zemunskog klana. „Preko puta ulice gde se sve ovo dešavalo bili moji drugari (Ljubiša) Buha, (Milan) Jurišić, (Dušan) Spasojević koji su ceo događaj posmatrali, ali se nisu mešali“, ispričao je Panić na sudu. O Paniću je Šešelj govorio tokom saslušanja povodom veza sa zemunskim klanom. Komentarišući Panićevu izjavu da prima pritiske kako bi svedočio na Šešeljevu štetu, Šešelj je izjavio da „iako se on pokajao zbog tih laži, ja sam s njim definitivno prekinuo sve ljudske odnose“. „Znate, meni se nije sviđalo društvo u kome se on viđa. To društvo je mene kompromitovalo i ja sam Panića odstranio iz obezbeđenja Srpske radikalne stranke“, rekao je Šešelj. Panić se na svom fejsbuk profilu poslednjih godina hvali poznanstvom sa osobama iz vrha vlasti. Tako je objavljivao fotografije iz zgrade vlade, zajedničke fotografije sa premijerom Aleksandrom Vučićem, ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem i drugima. 
person Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić 
su nekadašnji najbliži saradnici Vojislava Šešelja i visoki funkcioneri Srpske radikalne stranke. U vreme kada je SRS 1998. bio deo vladajuće koalicije Nikolić je, kao i Šešelj bio potpredsednik Vlade Mirka Marjanovića, dok je Vučić bio ministar informisanja. Šešelj je ispričao i da je finansijski pomogao Vučiću da od države otkupi stan u Yu Biznis centru. Sva trojica su poslovno sarađivali kao suvlasnici kompanije „Velika Srbija“ koja je izdavala istoimeni časopis. Za vreme Šešeljevog boravka u Hagu, Nikolić i Vučić su sa jednim delom članova SRS napustili ovu partiju i osnovali novu - Srpsku naprednu stranku. Nakon toga su isključeni iz Komiteta za odbranu Vojislava Šešelja, a kasnije i izašli iz vlasništva kompanije „Velika Srbija“. Po povratku iz Haga, Šešelj je žestoko kritikovao Tomislava Nikolića, ali ne i Vučića. „Kad postanem predsednik ubediću Vučića da ostane premijer“, rekao je Šešelj. 
 
 
 Dokumenti 
subject Bazen
subject Fondacija Marko Nikolić
subject Izvod iz prekršajne evidencije Aleksandar Šešelj
subject Izvod iz prekršajne evidencije Nikola Šešelj
subject Izvod iz prekršajne evidencije Vojislav Šešelj
subject Komitet za odbranu Vojislava Šešelja
subject Krivični postupak u Hagu
subject Kuća u Batajnici koja se vodi na suprugu
subject Majčina kuća u Batajnici
subject Mali Princ
subject Nikola Šešelj odbio alkotest
subject Prebijanje Nikole Šešelja
subject Prekršaj Aleksandra Šešelja prekoračenje brzine
subject Prekršaj Aleksandra Šešelja sa probnom vozačkom dozvolom
subject Prekršaji u Šapcu
subject Saopštenje vlade nakon akcije Sablja
subject Saslušanje Vojislava Šešelja o vezama sa zemunskim klanom
subject Svedočenja članova zemunskog klana o Šešelju
subject Ušteđevina Vojislava Šešelja